Donji dom nemačkog zakonodavnog tela, Bundestag, usvojio je zakon o penzijama „kancelarskom većinom“ (Kanzlermehrheit), gotovo svim glasovima kojima raspolaže vladajuća koalicija Hrišćanskih demokrata (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD).
Time je izbegnuta kriza unutar grupe CDU/CSU, a zatim i koaliciona, jer je od 328 njihovih poslanika, 12 više od natpolovične većine (Bundestag broji 630 ljudi sa pravom glasa), 319 glasalo za vladin predlog: devet nije. Ukupno je glasalo 597 poslanika, 53 su bila uzdržana, a 225 je bilo protiv – ceo poslanički klub radikalno desne Alternative za Nemačku (AfD), druge političke snage u Bundestagu, i deo Zelenih. Uzdržana je bila većina kluba stranke Die Linke (Levica) – ima 64 glasa – kako su i najavljivali.
Uslov za saradnju
Zakon o penzijama dogovoren je kao jedan od SPD-ovih uslova za sklapanje koalicije i definiše održavanje nivoa penzije na 48 odsto plate do 2031. godine. Izračunava se poređenjem standardne penzije sa prosečnim prihodom, a bez zakona penzije bi za nekoliko godina zaostajale za rastom plata. Predlog zakona ministarke rada Bärbel Bas (SPD) ima dugoročne efekte nakon 2031. godine jer će se naknadna povećanja penzija zasnivati na tada dostignutom nivou, koji će biti viši nego da zakon nije donesen. Prema nemačkom penzijskom osiguranju (DRV), to će koštati dodatnih 111 milijardi evra od 2032. do 2040. godine.
Poslanik CDU-a Friedrich Merz suočio se s pobunom unutar stranke jer se omladina, koja ima 18 glasova u Bundestagu, pobunila protiv dodatnih izdvajanja za penzije starijih. Merz je u više navrata pokušavao da ih ubedi da prihvate zakon, ali jezgro omladinske grupe glasalo je protiv. Pascal Reddig, jedan od njihovih predvodnika, pred glasanje je još jednom objasnio da demografske promene neće čekati naredne izbore. „Penzioni paket predviđa dodatne troškove od 120 milijardi. To će onesposobiti budžet. Penzioni paket tako nastavlja praksu iz prošlosti. Troškovi bi bili određeni, a reforme odlagane. To više ne može i neće funkcionisati“, rekao je Reddig dodajući da predlog zakona ide protiv njegovih temeljnih uverenja. „Zato sam odlučio da ne glasam za predlog zakona“, rekao je. Protiv je glasao i drugi vođa frakcije Johannes Winkel, koji je naveo da usvojeni paket čini potrebu za reformom penzijskog sistema još hitnijom.
Kancelar Merz je najavio da će vlada odmah po usvajanju ovog paketa organizovati radnu grupu koja će se baviti reformom, ali to nije bilo dovoljno ambicioznoj CDU-ovoj omladini da ga podrži.
Reakcija SPD-a
Zanimljiva je reakcija Larsa Klingbeila, vicekancelara i ministra finansija, ujedno i kopredsednika SPD-a (uz Bas), kojem je laknulo, piše Frankfurter Allgemeine. Koalicija sada može neko vreme da stavi „debate na stranu“, penzioneri su dobili znak da vlada misli na njih, ali je dodao da je omladina CDU-a iznela valjane argumente i da sve treba da razmotri stručna komisija. Klingbeil, koji se više puta javno sukobio s Merzom, nakon trenutka slabosti odmah prelazi na kampanjski rečnik: „SPD mora predvoditi put hrabrim odlukama. Zemlji trebaju strukturne reforme.“ Trebalo bi ga podsetiti da je SPD na vlasti od 2013. godine i da sve to vreme nije učinio ništa da sprovede ključne promene kako bi se ekonomija pripremila za izazove.
Najava uzdržanosti
Usvajanje zakona nije bilo sporno jer je opoziciona Die Linke u sredu objavila da će biti uzdržana prilikom glasanja o penzijskom paketu kako bi osigurala njegovo prihvatanje. Vladi bi bila dovoljna relativna većina glasova, nije nužna natpolovična, ali bi zakon prošao uz podršku radikalne političke opcije. Nije reč o pokušaju približavanja vladajućoj koaliciji, kao što izgleda pratimo u Hrvatskom saboru, već o sakupljanju političkih poena: penzioneri čine veliko i svake godine sve veće biračko telo – i Nemačka se suočila s demografskim teškoćama.
Heidi Reichinnek, šefica poslaničkog kluba Die Linke, rekla je da će se uzdržati kako bi zaštitila penzionere, a ne pomogla koaliciji, optužujući konzervativce za „igranje igrica moći preko leđa miliona“. Stav je to kojim će pridobiti podršku javnosti – parlamentarni izbori su daleko, ali u 16 saveznih država izbori se stalno održavaju, a već u martu su izbori u dve od njih.
Opcije za vladu
Pad vlade, kako tumači Holger Schmieding iz banke Berengerg, nije izgledan. „Opcije osim trenutne koalicije su ili nestabilna manjinska vlada CDU/CSU pod Merzovim vođstvom (sa čim Nemačka nema iskustva) ili novi izbori, i čine se neprihvatljivim gotovo svim članovima trenutne koalicije, pa će se truditi da pronađu izlaz“, objavio je. Kao i svaki mudar prorok, ne isključuje nijednu opciju.
AfD koristi situaciju
Situaciju, osim Die Linke, koristi i AfD, čiji poslanik Thomas Stephan nakon glasanja optužuje vladu da se pokazala nesposobnom i „preplašila penzionere“, kojima bi se trebalo izviniti. „Ko god moli za sopstvenu većinu, odavno ju je izgubio“, kaže Stephan. To je teza prisutna u političkom diskursu još od dolaska Merza na vlast, jer je za kancelara izglasan tek u drugom krugu, pa ga prati pitanje: „Da li je sposoban da vodi državu sa ovom koalicijom?“
